Postoje par vrsta plastičnih žardinjera kao što su žardinjere bez drenažnog dna kao i žardinjere sa drenažom. Takođe postoje žardinjere sa kukama koje se kače kao i žardinjere koje moraju da se stave u metalni nosač.
Koliko litara zemlje staje u žardinjeru od 40, 50, 60 i 80cm dužine?
Količina zemlje potrebna za jednu žardinjeru ne zavisi samo od njene dužine, već i od širine, dubine i samog oblika posude. Dve žardinjere dužine 80 cm mogu imati potpuno različitu zapreminu – plitki model može primiti oko 15 litara zemlje, dok duboka žardinjera iste dužine može imati zapreminu čak 60 litara.
U tabeli ispod možete proveriti koliko približno zemlje staje u pojedine modele žardinjera iz naše ponude, kao i koliko zemlje treba pripremiti za 1, 5 ili 10 žardinjera.
| Model žardinjere | Dimenzije | Zemlja za 1 žardinjeru | Zemlja za 5 žardinjera | Zemlja za 10 žardinjera |
|---|---|---|---|---|
| Žardinjera Florina 50 cm | 50 × 18 × 15,5 cm | oko 10 L* | oko 50 L | oko 100 L |
| Žardinjera Modena 50 cm | 50 × 21 × 18 cm | oko 13 L* | oko 65 L | oko 130 L |
| Žardinjera 40 cm MN | 40 × 15,5 × 15,5 cm | 5,5 L | 27,5 L | 55 L |
| Žardinjera Mediteran 62 cm – plitka | 62 × 20 × 17 cm | oko 11–12 L* | oko 55–60 L | oko 110–120 L |
| Žardinjera Mediteran 82 cm – plitka | 82 × 20 × 17 cm | 15 L | 75 L | 150 L |
| Žardinjera Mediteran 80 cm – duboka | 80 × 37 × 31 cm | 60 L | 300 L | 600 L |
*Napomena: Kod modela Florina 50 cm, Modena 50 cm i Mediteran 62 cm proizvođačka zapremina nije navedena na stranici proizvoda. Prikazana količina zemlje predstavlja približnu procenu prema dimenzijama i obliku posude. Stvarna količina može odstupati za približno 1–2 litra.
Koliko džakova zemlje treba kupiti?
Ako kupujete zemlju u džakovima od 20 litara, količinu uvek zaokružite naviše. Na primer, za pet žardinjera kojima je potrebno ukupno 55 litara zemlje treba kupiti tri džaka od po 20 litara.
| Potrebna količina zemlje | Broj džakova od 20 L |
|---|---|
| do 20 L | 1 džak |
| 21–40 L | 2 džaka |
| 41–60 L | 3 džaka |
| 61–80 L | 4 džaka |
| 81–100 L | 5 džakova |
Da li se žardinjera puni zemljom do samog vrha?
Žardinjeru nije preporučljivo napuniti zemljom do same ivice. Ostavite približno 2–3 cm slobodnog prostora kako se zemlja i voda prilikom zalivanja ne bi prelivale preko ivice. Ako na dno postavljate drenažni sloj od glinopora, kamenčića ili drugog materijala, biće vam potrebno nešto manje zemlje od ukupne zapremine navedene u tabeli.
Za uobičajen drenažni sloj možete okvirno umanjiti potrebnu količinu zemlje za oko 10%. Tako će, na primer, u žardinjeru zapremine 15 litara najčešće biti dovoljno približno 13–14 litara zemlje, dok će za duboku žardinjeru od 60 litara biti potrebno približno 54–56 litara zemlje.
Vi zalivate vaše cveće u žardinjeri , ali ono se uporno suši?
To je samo znak da u samoj žardinjeri ima previše vode. Koren biljke se davi u vodi, nema kiseonika da diše i sam list počne da žuti.
- prvo primetite da se lišće žuti i vi pomislite da je cveće već upilo svu vodu
- pogledate samu površinu zemlje u žardinjeri i vidite da je ona suva
- Vi pojačate zalivanje vodom, jer mislite da cveću treba još vlage tokom toplih letnjih dana
- i narednih dana primećujete da je situacija još gora i da biljci nema spasa
Šta da radim kad primetim da listovi biljke u žardinjeri počinju da žute?
Iako u prvi mah vidite da je gornji površinski deo zemlje u žardinjeri suv, ipak otkopajte pažljivo malo zemlje gde vidite slobodnog prostra između stabljike biljki. Kad malo otkopate gurnite prst ako možete do dna žardinjere.
- Ako osetite da je zemlja dole mokra, odnosno da je zemljla vlažna, nemojte nikako dalje zalivati. Možda je neko pre vas već zalivao (neko od vaših ukućana) i na dnu žardinjere se nalazi dosta vode koja guši sam koren biljke. Vi to ne možete da vidite nažalost.
- Sledeće je da tu vodu nekako odstranite sa dna. Jedno od najprakitčnijih rešenja jeste da izbušite dve rupice na dnu žardinjere kako bi višak vode iscurio napolje i kako biste spasili biljku.
- Ako ne osetite pod prstom nikakvu vlagu na dnu žardinjere da je sve suvo, onda slobodno nastavite da zalivate.
U našem videu ispod smo snimili kako može da izgleda jedna vrhunska žardinjera koja daje obe opcije da je možete koristiti sa i bez drenažnog dna. Takođe smo za vas snimili i deo koji sprečava širenje zida saksije pod pritiskom zemlje i rasta same biljke. Pogledaje ispod:
Koje biljke su pogodne za žardinjere sa i bez drenažnih otvora?
Izbor biljaka ne zavisi samo od dužine žardinjere, već i od toga da li posuda ima otvore kroz koje višak vode može da istekne. Žardinjere sa drenažnim otvorima pogodne su za većinu balkonskog cveća, dok je kod modela bez otvora potrebno birati biljke koje bolje podnose vlažniju zemlju i zalivati ih u manjim količinama.
| Vrsta žardinjere | Preporučene biljke | Broj biljaka u žardinjeri 50 × 20 × 10 cm | Preporučeni razmak | Koristan savet |
|---|---|---|---|---|
| Sa drenažnim otvorima | Muškatle | 2–3 biljke | 15–20 cm | Dobro podnose sunčane balkone, ali između dva zalivanja zemlja treba blago da se prosuši. |
| Petunije ili surfinije | 2–3 biljke | 15–20 cm | Potrebno im je redovno zalivanje i prihranjivanje jer brzo rastu i obilno cvetaju. | |
| Lavanda | 1–2 biljke | 20–25 cm | Traži mnogo sunca i veoma dobru drenažu. Ne odgovara joj stalno mokra zemlja. | |
| Bez drenažnih otvora | Vodena nana | 2–3 biljke | 15–20 cm | Bolje podnosi vlažniju zemlju, ali se brzo širi, pa je treba povremeno orezivati. |
| Šaš – Carex | 2–3 biljke | 15–20 cm | Dekorativna trava koja bolje podnosi vlagu od većine klasičnog balkonskog cveća. | |
| Impatiens – lepi Jova | 3–4 biljke | 10–15 cm | Odgovara mu polusenka i ravnomerno vlažna zemlja, ali koren ipak ne treba da bude stalno potopljen. |
Napomena: Žardinjera dimenzija 50 × 20 × 10 cm ima bruto zapreminu od približno 10 litara, ali je stvarna količina zemlje nešto manja zbog suženog oblika posude i prostora koji treba ostaviti ispod gornje ivice.
Važan savet za žardinjere bez drenažnog dna
Biljke je sigurnije saditi u unutrašnje saksije sa rupama, a zatim ih staviti u ukrasnu žardinjeru bez otvora. Tako se unutrašnja saksija može izvaditi, višak vode prosuti, a koren neće dugo ostati potopljen.
Ako se biljke sade direktno u žardinjeru bez otvora, zalivajte manjom količinom vode i pre svakog novog zalivanja proverite da li je zemlja ispod površine još uvek vlažna. Drenažni sloj od glinopora može pomoći, ali ne može potpuno da zameni otvore za odvod viška vode.
Greške koje ljudi najčešće prave prilikom sadnje u žardinjere
Čak i kada izaberete kvalitetnu žardinjeru i odgovarajuće biljke, nekoliko čestih grešaka može dovesti do žućenja listova, slabog rasta ili propadanja korena. Većina problema nastaje zbog nepravilnog oticanja vode, pogrešne zemlje ili preguste sadnje.
1. Žardinjera nema rupe za odvod vode
Jedna od najčešćih grešaka je sadnja biljaka u posudu koja nema otvore na dnu. Kada višak vode nema gde da isteče, zadržava se oko korena i postepeno dovodi do njegovog truljenja.
Pre sadnje proverite da li žardinjera ima fabričke drenažne otvore. Ako ih nema, a konstrukcija posude to dozvoljava, potrebno ih je pažljivo izbušiti. Kod ukrasnih posuda bez rupa sigurnije je biljku ostaviti u manjoj unutrašnjoj saksiji sa otvorima za odvod vode.
2. Biljke se previše često zalivaju
Mnogi vlasnici biljaka zalivaju cveće svakog dana, bez prethodne provere zemlje. Površinski sloj može izgledati suvo, dok je zemlja oko korena još uvek potpuno mokra.
Pre zalivanja prstom proverite zemlju na dubini od približno 2 do 3 cm. Ako je i dalje vlažna, sačekajte sa novim zalivanjem. Učestalost zalivanja zavisi od temperature, položaja žardinjere, vrste biljke i veličine posude.
3. Koristi se obična baštenska zemlja
Obična zemlja iz bašte često je previše teška i zbijena za žardinjere i saksije. Nakon nekoliko zalivanja može da se sabije, zatvori prostor kroz koji prolaze vazduh i voda i oteža razvoj korena.
Za sadnju je bolje koristiti kvalitetan supstrat namenjen cveću, koji je rastresitiji i lakše propušta višak vode. Po potrebi se može dodati perlit, pesak ili drugi materijal koji poboljšava prozračnost zemlje.
Za manje biljke i pojedinačnu sadnju možete pogledati našu ponudu okruglih saksija, koje su dostupne u različitim veličinama.
4. Voda ostaje u podmetaču ispod saksije
Podmetač štiti terasu, prozorsku dasku ili pod od vode, ali ne bi trebalo da ostane stalno napunjen. Ako dno saksije dugo stoji u vodi, zemlja ponovo upija vlagu, a koren ostaje bez dovoljno kiseonika.
Sačekajte približno 15 do 30 minuta nakon zalivanja, a zatim prospite vodu koja je ostala u podmetaču. Izuzetak mogu biti biljke koje prirodno vole veoma vlažnu zemlju, ali ni kod njih koren ne treba stalno da bude potpuno potopljen.
5. Biljke se sade previše gusto
Mlade sadnice na početku izgledaju male, pa ljudi često pokušavaju da popune svaki slobodan centimetar žardinjere. Međutim, biljke se tokom sezone šire i razvijaju veći korenov sistem.
Pregusta sadnja dovodi do slabije cirkulacije vazduha, bržeg širenja bolesti i međusobnog nadmetanja biljaka za vodu, hranljive materije i svetlost. U žardinjeri dužine 50 cm najčešće je dovoljno posaditi dve do tri veće biljke ili tri do četiri manje sadnice, u zavisnosti od njihove vrste.
Najčešće greške kod zidnih saksija
Kod zidnih modela treba obratiti pažnju i na dodatne detalje, jer se posuda nalazi iznad poda i često je više izložena suncu i vetru. Pravilno postavljene zidne saksije mogu lepo ukrasiti balkon, terasu, ogradu ili fasadu, ali moraju biti stabilno pričvršćene i pravilno zasađene.
1. Saksija nije dovoljno čvrsto pričvršćena
Težina zidne saksije značajno se povećava kada se napuni zemljom, biljkama i vodom. Česta greška je korišćenje slabih šrafova, kukica ili nosača koji nisu namenjeni ukupnoj težini pune saksije.
Pre montaže proverite nosivost nosača i vrstu zida. Za beton, ciglu, drvo i ograde koriste se različiti sistemi pričvršćivanja. Saksija nakon postavljanja ne sme da se pomera, naginje ili odvaja od podloge.
2. Ne proverava se gde odlazi voda
Voda koja izlazi iz zidne saksije može da curi niz fasadu, ostavlja tragove na zidu ili pada na prozor, terasu i prolaz ispod nje. Pre sadnje proverite položaj drenažnih otvora i po potrebi koristite odgovarajući podmetač.
Nemojte potpuno zatvarati drenažne otvore samo da biste sprečili kapanje, jer će voda tada ostajati oko korena. Bolje rešenje je kontrolisano zalivanje manjom količinom vode.
3. Biraju se biljke koje prerastu malu posudu
Zidne saksije često imaju manju dubinu od klasičnih podnih modela. Biljke sa velikim ili dubokim korenom mogu brzo ostati bez prostora, vode i hranljivih materija.
Za pliće zidne modele bolje su biljke sa manjim korenom, kao što su lobelija, begonija, prkos, sitnije petunije, začinsko bilje i pojedine viseće biljke.
4. Saksija se postavlja na mesto sa pogrešnom količinom sunca
Zid okrenut ka jugu može se tokom leta veoma zagrejati, dok severna strana može imati premalo svetlosti za cvetnice koje vole sunce. Pre izbora biljke pratite koliko sati direktnog sunca dobija mesto na kojem će saksija stajati.
Na veoma sunčanim zidovima zemlja se brže suši, pa je potrebno češće proveravati vlagu. U senci treba birati biljke kojima odgovara manje direktne svetlosti.
5. Ne uzima se u obzir vetar
Zidne saksije postavljene na otvorenom balkonu ili višem spratu mogu biti veoma izložene vetru. Visoke, krhke ili veoma razgranate biljke mogu se polomiti ili izvući iz zemlje.
Na vetrovitim mestima birajte niže i kompaktnije biljke, koristite stabilne nosače i povremeno proveravajte da li su se šrafovi, kuke ili držači olabavili.
Koja je razlika između žarinjera sa i bez drenaže?
Najbolje je to da se vidi na nekom videu, jer nekad je rečima to teško objasniti. Snimili smo uporedni test dve žardinjere sa i bez drenaže. Kako one izgledaju i koje su njihove suštinske razlike, pogledajte u našem videu ispod:
Najčešća pitanja o izboru i korišćenju žardinjera
Kako da izaberem odgovarajuću veličinu žardinjere?
Veličinu žardinjere birajte prema vrsti biljke, prostoru koji imate i dubini potrebnoj za razvoj korena. Za sezonsko balkonsko cveće najčešće su dovoljne žardinjere dužine od 40 do 60 cm, dok su za veće biljke, ukrasne trave i manje žbunove pogodniji dublji modeli dužine 80 cm ili više. Nemojte gledati samo dužinu, jer dve žardinjere slične dužine mogu imati potpuno različitu dubinu i zapreminu.
Koliko zemlje je potrebno za jednu žardinjeru?
Potrebna količina zemlje zavisi od unutrašnjih dimenzija i oblika žardinjere. Manji modeli dužine oko 40 cm najčešće primaju približno 5 do 8 litara zemlje, modeli od 50 do 60 cm oko 10 do 15 litara, dok duboke žardinjere od 80 cm mogu primiti 40, 50 ili čak 60 litara. Žardinjeru ne treba puniti do same ivice – ostavite približno 2 do 3 cm slobodnog prostora kako se voda i zemlja ne bi prelivale tokom zalivanja.
Da li žardinjera mora da ima rupe za odvod vode?
Za većinu biljaka preporučuje se žardinjera sa drenažnim otvorima, jer višak vode mora da izađe iz zemlje. Ako voda ostane oko korena, biljka može da požuti, uvene ili dobije trulež korena. Kada žardinjera nema rupe, biljku je sigurnije držati u unutrašnjoj saksiji sa otvorima ili pažljivo napraviti rupe ako konstrukcija posude to dozvoljava. Sloj kamenčića ili glinopora može pomoći, ali ne može u potpunosti da zameni odvodne otvore.
Koliko biljaka može da se posadi u jednu žardinjeru?
U žardinjeru dužine 50 cm najčešće se sade dve do tri veće biljke, kao što su muškatle, petunije ili surfinije, odnosno tri do četiri manje sadnice. Biljke ne treba saditi previše gusto jer im je potreban prostor za razvoj korena i cirkulaciju vazduha. Tačan broj zavisi od vrste biljke, njene očekivane veličine i širine žardinjere.
Da li plastične žardinjere mogu da ostanu napolju preko zime?
Kvalitetne plastične žardinjere uglavnom mogu ostati napolju, ali je važno da u njima ne ostane velika količina vode koja može da se zaledi. Pre zime očistite drenažne otvore, ispraznite podmetače i proverite da li voda može slobodno da otiče. Ako je žardinjera prazna, operite je, osušite i odložite na zaštićeno mesto. Pune žardinjere podignite malo od poda kako se voda ne bi zadržavala ispod njih.